ELFETA JE SLOBODANA (12) ZVERSKI UBILA, Odsekla mu uši, skidala skalp, overila metkom u glavu, a sada šeta po Ilidži slobodno: "Ide na bazen, sedi pored dece"
Dodajte Kurir u vaš Google izborViše od tri decenije nakon svirepog ubistva dečaka Slobodana Stojanovića, slučaj koji je ostavio neizbrisivu ranu porodici ponovo je dospeo u žižu javnosti. Elfeta Veselji, pravosnažno osuđena za ubistvo nedužnog dečaka, prema navodima koji su izneti u javnost, od pet do sedam dana mesečno izlazi iz Kazneno-popravnog zavoda Tuzla, bez posebnog nadzora, i slobodno se kreće među ljudima, pa čak i u blizini mesta gde žive Srbi i porodica ubijenog deteta.
O slučaju koji i posle više od 30 godina izaziva potresne reakcije, pitanju pravde i odnosu institucija prema žrtvama govorili su Mlađan Crkvenjaš, član porodice ubijenog Slobodana Stojanovića, i Dobrica Kucalović, predsednik DNS Zvornik, koji su bili gosti emisije "Puls Srbije Vikend" kod voditeljke Milice Janković.
"Javnost nije znala šta se dešava"
Dobrica Kucalović istakao je da su informacije o pogodnostima koje Elfeta Veselji navodno koristi u zatvoru dospele u javnost zahvaljujući bivšem ministru bezbednosti BiH Nenadu Nešiću.
- Informacije je dobio predsednik Nenad Nešić od ljudi bliskih njemu koji su mu to dostavili. One su pouzdane i upravo je naša aktivnost dovela do toga da Ministarstvo pravde uputi vanredni inspekcijski nadzor u KPZ Tuzla. Ona se kreće po Ilidži, gde je dosta ljudi zna i gde je svakodnevno viđaju. Međutim, nije problem samo u tome što se ona kreće, već što ljudi iz tog kraja često nisu ni znali šta se dogodilo i mislili su da je pravda zadovoljena - rekao je Kucalović.
Kako je dodao, društvo ne sme da zaboravlja svoje žrtve.
- Mi smo kroz istoriju često ćutali o svojim žrtvama, zbog želje da živimo normalno, zbog pomirenja i svega ostalog. Ali to nije dobro. Moramo da pamtimo ko je šta uradio, ne da bismo mrzeli, već da se takve stvari nikada više ne bi ponovile. Ako zaboravimo svoje žrtve, rizikujemo da nam se ista stradanja ponove - rekao je Kucalović.
"Razlika između prava i pravde"
Govoreći o presudi Elfeti Veselji, Kucalović je rekao da se mora napraviti razlika između onoga što zakon dozvoljava i onoga što ljudi doživljavaju kao pravdu.
- Prvo treba napraviti razliku između prava i pravde. Po pravu je možda moguće da neko dobije određenu kaznu, ali pitanje je koliko je to pravedno. Kada pričamo o Sudu BiH i ljudima iz Podrinja, imamo veliki broj boraca Vojske Republike Srpske koji su prošli kroz procese i dobili ogromne kazne. Mnogi od njih nisu teretili ni približno za ono što je Elfeta Veselji uradila, a ona je dobila samo 13 godina. Za mene to nije samo pravno pitanje, već i poruka koja se šalje - rekao je on.
Prema njegovim rečima, slučaj Slobodana Stojanovića ne sme biti zaboravljen.
- Ne smemo da zaboravimo Slobodana, ali ne zato da bismo mrzeli nekoga, nego da se ne bi ponovilo. Moramo da učimo svoju decu šta se dogodilo, ko je stradao i kako je došlo do toga. Svako ko je počinio zlo, bez obzira na to sa koje strane dolazio, mora da bude zapamćen - istakao je Kucalović.
On je govorio i o pitanju odgovornosti.
- Ključna stvar ovog procesa jeste što niko nije odgovarao po komandnoj odgovornosti. Slobodanov otac je molio da ga razmene, da ga vrate, nudio je sve. Rečeno mu je da će dečak biti pušten na slobodnu teritoriju, ali to se nije dogodilo. Tek godinu dana kasnije pronađeno je telo dečaka i tada su se videli razmeri tog zločina - rekao je Kucalović.
Posebno emotivno govorio je o činjenici da se, prema navodima iz emisije, Elfeta Veselji pojavljuje na području Ilidže, gde dolaze i porodice iz Istočnog Sarajeva.
- U Istočnom Sarajevu postoji manji bazen, ali kvalitetniji sadržaji su na Ilidži i mnogo ljudi tamo odlazi. Ne zato što mrze komšije, već zato što su navikli na život jednih pored drugih. Ali zamislite sada dete od 10, 12 ili 13 godina koje ode na taj bazen i pored njega sedi žena koja je na svirep način ubila dete. Upravo to je ono što izaziva strah i nevericu - rekao je Kucalović.
"Ponovo bi umrla..."
Najpotresniji deo emisije doneo je razgovor sa Mlađanom Crkvenjašem, članom porodice ubijenog Slobodana Stojanovića, koji je govorio o boli porodice koja više od tri decenije živi sa posledicama zločina.
Govoreći o Slobodanovoj majci Desi, Crkvenjaš nije mogao da sakrije emocije.
- Pokojna Desa je bila žena heroj. Ona je završila svoj život, da ne kažem, umrla je za Slobodanom. Toliko je patila za njim da je jednostavno od toga i završila - rekao je Crkvenjaš.
Na pitanje kako bi ona reagovala na presudu kojom je Elfeta Veselji osuđena na 13 godina zatvora, njegov odgovor bio je kratak i potresan:
- Ponovo bi umrla. Sto posto. Ovo nije samo sramno i nedopustivo. Ja sam, kada ste me pozvali u emisiju, ponovo pročitao i prvostepenu i drugostepenu presudu i podsetio se svega. Meni nije bilo dobro. Čovek se ponovo vrati u sve ono kroz šta je ta porodica prošla - rekao je on.
Crkvenjaš je ispričao i da ga je upravo Slobodanova sudbina podstakla da napiše scenario za film o stradanju srpskih civila u okolini Srebrenice.
- Došao sam u Konjević Polje i tamo sam slušao različite priče, i od ljudi koji su se vraćali, i od Srba koji su preživeli stradanja. Sve se to godinama slagalo u meni i jednog dana sam dobio inspiraciju da napišem scenario. Film se zove "Slobodan" i počinje od njegovog zarobljavanja do trenutka kada je pronađeno njegovo telo. U njemu su obuhvađena i druga stradanja srpskih civila u okolini Srebrenice, Glođansko brdo, Kravica, Skelani i druga mesta - ispričao je Crkvenjaš.
Kako je zaključio, sećanje na Slobodana mora ostati trajno.
- Slobodan je simbol. Njegova sudbina pokazuje koliko je važno da ne zaboravimo svoje žrtve i da govorimo o njima - poručio je Crkvenjaš.
Da podsetimo, Slobodan Stojanović, dvanaestogodišnji dečak iz Donje Kamenice kod Zvornika, nestao je u leto 1992. godine kada se vratio po svog psa. Prema presudi Suda BiH, za njegovo ubistvo osuđena je Elfeta Veselji, pripadnica jedinice Armije BiH.
Tokom sudskog procesa utvrđeno je da je Slobodan zarobljen, nakon čega je brutalno mučen i ubijen. Njegovo telo pronađeno je tek godinu dana kasnije, u julu 1993. godine, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske pronašli posmrtne ostatke dečaka. Obdukcijom su konstatovane teške povrede koje su ukazivale na svirepost zločina.
Veselji je prvostepeno osuđena na 10 godina zatvora, a nakon žalbenog postupka, kazna je povećana na 13 godina. Slučaj ubistva Slobodana Stojanovića ostao je jedan od najpotresnijih primera stradanja dece tokom rata u Bosni i Hercegovini, a njegova porodica i danas govori o nepravdi i potrebi da se njegovo ime i sudbina ne zaborave.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs